Kad stanem ovako na balkonu i nasmejem se, sama sebi kažem da život ipak nije tako loš.
Zovem se Sandra, imam 40 godina. Već nekoliko godina živim sama. Deca su porasla, otišla na studije i krenula svojim putem, a ja sam ostala sa svojim poslom, svojim navikama i svojim malim radostima. Volim jutarnju kafu na suncu, volim da se uredim, da obučem nešto lepo i da osećam da sam još uvek živa i privlačna.
Prošla sam dosta toga u životu. Znam šta je brak, znam šta je razočaranje, ali znam i šta je snaga. Više ne tražim bajke ni velike romanse. Tražim normalnog, zrelog muškarca između 40 i 53 godine koji je slobodan, koji ima svoj mir i koji može da ceni ženu koja zna šta hoće. Nekoga sa kim mogu da pričam satima, da se smejem, da idem na kraće putovanje ili samo da sedim u tišini i uživam.
Ja sam vedra osoba. Volim šalu, volim iskrenost i volim kada neko ume da bude i nežan i jak kad treba. Ne zanima me savršenstvo ni novac. Zanima me da li si dobar čovek, da li si iskren i da li si spreman da gradiš nešto lepo u ovim godinama.
Ako si i ti u sličnoj situaciji, ako ti se sviđa moj osmeh i ako misliš da bismo mogli da se složimo – javi mi se. Piši mi nešto o sebi, šta tražiš i zašto si se javio. Odgovoriću svakome ko piše sa poštovanjem i bez gluposti.
Možda baš ti budeš taj sa kim ću ponovo početi da uživam u malim stvarima koje život čine vrednim.
Sandra (43)
