Zovem se Danijela, imam 45 godina i radim kao frizerka. Razvedena sam već nekoliko godina i živim sama u Beogradu. Imam jednu veliku ljubav svog života – svoju ćerku, ali ona sada živi u Danskoj i ima svoj svet, svoju budućnost. Ostala sam sama, ali to ne znači da sam izgubila želju za ljubavlju, pažnjom i nežnošću.
Dugo sam radila, gradila sebe i svoj mali svet. Navikla sam da budem jaka, nezavisna i da se sama borim za sve. Ali sada, iskreno, želim nešto drugo – želim muškarca koji je spreman na brak, partnera uz koga ću osetiti mir i sigurnost. Više me ne zanimaju prolazne avanture, izlasci bez smisla i prazne priče.
Kao frizerka svakodnevno srećem ljude, slušam njihove priče i njihove probleme, ali uveče, kada se vrata salona zatvore, vraćam se u prazan stan. I tu se javlja ona tišina… tišina koju samo prava ljubav može da ispuni.
Želim gospodina koji zna šta hoće. Neko ko je dovoljno zreo da zna da ljubav nije samo strast u krevetu, već i zajedničke kafe ujutru, ruke koje te grle kada ti je teško, i partner koji stoji uz tebe svaki dan.
Možda zvučim zahtevno, ali verujem da je ljubav u zrelijim godinama najlepša – iskrena, bez maski i bez glume. Ako i ti misliš da je vreme da se smiriš, da pronađeš nekoga za život u dvoje, možda smo baš mi dvoje ono što jedno drugom treba.
