Zovem se Dijana, imam 32 godine i da — razvedena sam tri puta. Mnogi odmah osuđuju, okreću glavu, pričaju iza leđa… ali niko ne zna koliko sam puta verovala, borila se, darovala najčistiji deo sebe pogrešnim ljudima.
I pored svega, nisam izgubila ono najvrednije — veru da negde postoji moj čovek.
Rodom sam Romkinja iz Sombora i možda baš zbog toga sam se kroz život borila više nego drugi. Ljudi vole da sude, vole da pričaju, ali niko ne pita: “Jesi li srećna?”
A ja… samo želim malo sreće za sebe.
Živim sama, radim, imam svoj mir… ali nemam onaj topli glas pored sebe koji kaže:
“Čuvaj se, tu sam.”
Ne tražim bogatstvo, ne tražim savršenstvo… samo jedno srce koje zna da voli.
Nije mi bitno živiš li u selu ili u gradu.
Bitno mi je kakav si čovek, a ne gde leži tvoj jastuk.
Želim nekog ko će da vidi mene — a ne moje brakove.
Nekog kome prošlost ništa ne znači, ali mu budućnost znači sve.
Ako si čovek koji zna šta je lojalnost, poštovanje i mir u kući…
Ako ti nije teško da se javiš ženi koja je prošla kroz pakao, ali još uvek ume da voli…
Možda baš ti i ja možemo početi nešto novo.
Ja sam Dijana.
Tri puta slomljena, ali nijednom poražena.
I još uvek čekam svog čoveka.
