Zovem se Gordana, imam 49 godina.
Razvedena sam već 12 dugih godina.
I znate šta najviše boli?
Ne razvod.
Ne samoća.
Nego to što me je čovek koji je trebao da me voli – krivio za to što nismo imali decu… kao da sam ja želela da živim život bez njih.
Godinama sam se osećala kao da vredim manje.
Godinama sam ćutala.
I povlačila se u sebe.
A u stvari… želela sam samo jedno – da me neko zagrli i kaže da sam dovoljna.
Danas živim sama, radim, borim se.
Naučila sam da se nasmejem i kad mi se plače… da ustanem i kad padnem.
Ali jedno se nije promenilo:
**Želim muškarca koji zna da voli.
Ne savršenog.
Ne bogatog.
Ne mladog.
Samo čoveka.**
Čoveka koji neće gledati moju prošlost.
Čoveka koji će mi dati ruku dok se budimo zajedno.
Čoveka koji će me zagrliti kad mi se sve sruši.
Čoveka koji će reći:
„Goco, nisi sama.“
Ako si ozbiljan, spreman za život udvoje, ako ne gledaš ko je šta prošao – nego šta može da bude…
Javi mi se.
Možda baš ti i ja treba da ispišemo novu priču.
I možda ljubav ne bira godine – možda samo čeka da joj se otvorimo.
