Zdravo svima,
Zovem se Gordana, imam 52 godine i razvedena sam vec 12 godina.
Dugo sam sama. Deca su odrasla, imaju svoje porodice i svoje zivote, a ja sam ostala sama u stanu. Svaki dan idem na posao, radim, kuvam, perem, sredjujem... trudim se da budem jaka. Spolja izgledam nasmejana, ali unutra me jede velika tuga i samoca.
Vec godinama nocu lezim i razmisljam kako bi bilo lepo da imam nekoga pored sebe. Nekoga ko ce me pitati kako sam prosla dan, ko ce me zagrli kad mi je tesko, ko ce mi skuvati kafu i ko ce mi reci da nisam sama. Toliko dugo nisam osetila pravu toplinu i ljubav da sam pocela da verujem da je to vec proslo za mene.
Ali jos uvek imam nadu. Jos uvek zelim da me neko voli onakvu kakva jesam – sa svim mojim godinama, sa svim sto sam prosla i sa svim sto nosim u srcu. Trazim postenog, mirnog i dobrog muskarca izmedju 50 i 63 godine koji je slobodan, koji razume zivot i koji trazi ozbiljnu vezu. Nekoga ko nije u igrama, ko je iskren i ko ce me paziti.
Ako si ti takav muskarac, ako si i ti sam i ako trazis zenu koja ima toplo srce i koja jos uvek veruje u ljubav – javi mi se. Piši mi koliko imas godina, sta radis i sta trazis. Odgovoricu svakome ko piše normalno i sa postovanjem.
Mozda bas ti budes taj koji ce mi pokazati da nije kasno da se ponovo osetim zivom i voljenom.
Cekam tvoju poruku.
Gordana (52)
