Zovem se Ljubica, imam 41 godinu i dolazim iz Sombora.
Po majci sam Mađarka, po srcu žena koja veruje u ljubav, iako joj je život mnogo puta pokazao suprotnо.
Živim sama već duže vreme. Imam posao, svoj mir, svoju tišinu… ali znaš, tišina ume da zaboli.
Jer sve imam – osim nekog da mi kaže „dobro jutro“ i da mi poželi „laku noć“.
Ne tražim avanturu, ni prazne poruke.
Tražim gospodina — ozbiljnog, zrelog čoveka, koji zna šta znači poštovanje, koji ume da sluša i da voli iskreno, bez foliranja i glume.
Znam da godine prolaze, ali ne mislim da je kasno da se pronađe prava osoba.
Videla sam mnogo brakova bez ljubavi, i mnogo ljubavi bez hrabrosti.
Ja želim i jedno i drugo – i ljubav i brak.
Da kuvamo zajedno, da se smejemo, da planiramo dane, da delimo tišinu… da bude jednostavno, ali stvarno.
Možda delujem jaka, ali svaka žena koja je dugo sama zna da se snaga s vremenom pretvori u umor.
Zato više ne tražim „idealnog“, već normalnog čoveka – sa srcem, dušom i željom da voli.
Nije mi važno da li živiš u Srbiji, Mađarskoj ili negde dalje.
Bitno mi je da imaš čisto srce i iskrenu nameru.
Ako si umoran od površnih priča, ako znaš da prava žena ne traži mnogo – možda se pronađeš u mojim rečima.
Jer ja sam Ljubica, 41 godina, Mađarka iz Sombora.
I iako sam dugo sama, nisam odustala od ljubavi.
Možda baš ovaj put, dok čitaš ove reči…
…sudbina spaja dvoje koji su predugo čekali jedno drugo.
