Postoje trenuci kad se žena umori — ne od života, nego od razočaranja.
Ja sam Milica, imam 43 godine, razvedena sam i živim sama. Ljudi često misle da su godine samo broj, ali one nose i iskustva, suze, i snagu koju ne možeš da naučiš preko noći.
Ne tražim bajku. Ne tražim ni savršenstvo.
Samo nekog ko će me zagrliti i reći „tu sam“, i zaista to misliti.
Muškarca koji neće pobeći kada dođu tišine, koji će znati da ćutanje ponekad znači više od hiljadu reči.
Kažu da je teško pronaći pravog danas… možda jeste, ali ja i dalje verujem u ljubav.
Jer bez obzira koliko puta padnemo, svaka žena duboko u sebi želi da voli i da bude voljena.
Ne treba mi neko zbog koga ću ponovo plakati — hoću onog s kim ću konačno moći da ćutim, da se smejem, da starim… da živim.
Zato ako si muškarac koji zna šta znači poštovanje, koji traži ženu sa kojom može sve — možda baš čitaš ove reči s razlogom.
Možda je ovo trenutak da se dvoje usamljenih pogleda konačno sretnu
