Zdravo svima,
Zovem se Katarina, imam 39 godina i radim kao učiteljica već 14 godina.
Svaki dan ustajem rano, idem u školu, provodim ceo dan sa decom, smejem se sa njima, učim ih, tešim ih kad im je teško i trudim se da budem dobra učiteljica. Deca me vole, roditelji me poštuju, a ja volim svoj posao više od svega. Imam i solidnu platu, svoj stan, mogu sebi da priuštim šta hoću.
Ali kad se vratim kući posle posla, sve se promeni. Stan je tih. Nema nikoga da me pita kako je prošao dan, nema nikoga da mi skuva kafu, nema nikoga da me zagrli kad sam umorna od 30 dece u razredu. Već dugo sam neudata. Nikad se nisam udavala. Prošla sam neke veze, ali ništa nije potrajalo.
Sada u 39. godini sve češće osećam tu veliku prazninu. Volim decu, sanjam o porodici, ali sam još uvek sama. Ponekad noću ležim i razmišljam – da li je moguće da u ovim godinama još nađem nekoga ko će me voleti onakvu kakva jesam? Ko će razumeti moj posao, ko će voleti decu koliko i ja, i ko će biti uz mene u ozbiljnoj vezi.
Tražim muškarca između 37 i 50 godina koji je slobodan, ozbiljan, pošten i koji traži pravu vezu. Nekoga ko ima svoj posao, ko je zreo i ko može da ceni ženu koja voli svoj posao, koja je strpljiva i koja još uvek ima puno ljubavi za dati.
Ako si ti takav muškarac, ako si i ti umoran od samoće i ako tražiš nešto iskreno i stabilno – slobodno mi se javi. Piši mi koliko imaš godina, šta radiš i šta tražiš. Odgovoriću svakome ko piše sa poštovanjem.
Možda baš ti budeš taj koji će mi pokazati da u 39. godini još nije kasno za sreću.
Katarina (39)
