Zovem se Milena, imam 52 godine, i živim u Novom Sadu. Po struci sam frizerka — žena koja svakodnevno ulepšava druge, a samu sebe često zaboravi.
Razvedena sam već 11 godina. Prošla sam svašta, nosila se sa usamljenošću, tišinom, noćima u kojima ti fale nečije ruke, nečije reči, nečije prisustvo… i godinama sam se pravila da mi ne treba niko.
Ali istina je — treba mi.
I to više nego ikad.
Nemam dece, život je tako hteo… ali imam mnogo nežnosti, topline i odanosti koju bih dala jednom jedinom muškarcu. Ne tražim savršenstvo. Ne jurim godine. Ne gledam imovinu, obrazovanje, mesto stanovanja.
Tražim čoveka. Gospodina. Partnera. Osobu uz koju ću da ostarim i da se budim s mirom.
Sve što želim je neko ko će biti tu, stvarno tu — da zajedno večeramo, da pijemo kafu, da se šetamo, da se smejemo, da ćutimo, da delimo život.
Možda će neko reći: „52 godine? Ko će te sada?“
Ali ja verujem da ljubav nema rok trajanja.
Verujem da je negde tu — možda baš ti koji ovo čitaš.
Ako tražiš ženu koja zna šta hoće, koja je verna, vredna, smirena, nežna… ženu koja želi brak, dom i sigurnost — javi mi se.
Možda je ovo početak nečega što oboje čekamo godinama.
