Zovem se Ivona. Hrvatica sam i ne vidim na jedno oko. To kazem otvoreno, jer sam s vremenom shvatila da je to trenutak kad vecina muskaraca nestane bez objasnjenja.
Ne pitaju nista. Ne zele znati tko sam. Samo se povuku. Kao da me vise ne vide kao zenu, nego kao problem koji ne zele u svom zivotu.
Radim, zivim normalno i brinem se sama o sebi. Ne trazim da me netko sazalijeva niti da me nosi kroz zivot. Ali priznajem – boli kad te ignoriraju zbog necega sto nisi birala.
Navikla sam biti jaka. Navikla sam sutjeti i praviti se da me ne dira. Ali istina je da i ja zelim muskarca koji ce me gledati kao zenu, a ne kao manu.
Ako si ozbiljan, stabilan i znas da zivot nije savrsen – mozda se bas u tome razlikujes od svih koji su otisli.
A ako ti ne smeta sto sam drugacija, ako te ne plasi istina i ako znas ostati – javi mi se.
Ne trazim idealnog. Trazim stvarnog.
