Zdravo svima,
Zovem se Natasa, imam 43 godine. Radim vec 6 godina u Lidlu na kasi. Svaki dan ustajem u 5:30, spremim se, odem na posao, stojim 8 sati na nogama, pa se vratim kuci umorna. Posle posla kuvam, perem, sredjujem stan... obican zivot, nista specijalno.
Razvedena sam vec 7 godina. Imam dvoje dece – sina od 21 koji studira u drugom gradu i cerku od 18 koja je zavrsila srednju i sad trazi posao. Deca su mi sve na svetu, ali oni imaju svoj zivot i sve vise su van kuce. Ja sam ostala sama u stanu od 60 kvadrata.
Nisam neka velika lepotica, ali se trudim da izgledam uredno. Volim da se sredim, da stavim karmin, da obucem nesto lepo kad izadjem. Na ovoj slici sam se slikala u kolima posle posla jer mi je bilo lepo kako mi stoji ovaj dzemper i traka u kosi.
U zivotu sam prošla dosta. Bila sam udata 14 godina, pa se razvela. Posle toga sam dugo bila sama. Mnogo puta sam pomislila da u 43. godini vise niko nece hteti zenu sa decom i sa obicnim poslom. Ali ipak jos uvek verujem da postoji neki dobar, pošten muskarac koji trazi isto sto i ja.
Tražim muskarca izmedju 42 i 55 godina koji je slobodan, koji ima posao, koji nije u igrama i koji hoce ozbiljnu vezu. Nekoga ko voli miran zivot, ko ume da razgovara, ko moze da me zagrli kad sam umorna i ko nece pobeći kad cuje da imam dvoje odrasle dece.
Volim jednostavne stvari: da odemo na kafu, da se prošetamo, da gledamo film uveče ili da samo sedimo i pričamo. Ne trazim bogatstvo ni putovanja po svetu. Trazim toplinu, poštovanje i nekoga ko ce biti tu i u lepim i u teskim danima.
Ako si ti takav covek, ako si ozbiljan i ako ti se sviđa ono što vidiš – javi mi se. Možeš mi pisati koliko imas godina, sta radis i sta trazis. Odgovoricu svakome ko piše normalno i sa poštovanjem.
Cekam tvoju poruku sa nadom.
